Hronična opstrukcija pluća

sreda, 10 februar 2010 01:00

Napisao Pliva zdravlje

0 Komentari

Hronični bronchitis

je dugotrajna upala disajnih puteva koja proizvodi velike količine sluzi. To uzrokuje kašljanje i krkljanje. Bronhitis se smatra hroničnim ako kašalj i ekspektoracija traju najmanje 3 meseca u godini, dve uzastopne godine.

Emfizem

 je bolest koja uništava plućne alveole (vazdušne prostore) i/ili najmanje bronhiole (male vazdušne puteve) u plućima. Jednostavno rečeno, pluća gube elasticitet kao i istrošena gumena traka. Time se zračni prostori povećavaju i otežavaju disanje.

Opis bolesti

Oštećenje pluća do kojeg dolazi usled KOPB-a ne može se popraviti. U početnim fazama bolesti javljaju se otežano disanje i povremeni napadi kašlja. U prvi mah, mnogi ljudi čak ne znaju da imaju KOPB. Početni simptomi uključuju opšti osećaj bolesti, sve izraženiji kratki dah, kašljanje i krkljanje. Međutim kako bolest napreduje, simptomi se sve više pogoršavaju. U većini slučajeva pušenje je uzrok bolesti. Verovatnost da će bolesnik umreti od KOPB-a je 10 puta veća u pušača nego u nepušača. Bolest se javlja u otprilike 5 od 10.000 ljudi. Kod hroničnog bronhitisa, glavna fizikalna promena odgovorna za probleme je prekomerno stvaranje sluzi. Sluz sprečava protok vazduha i pridonosi razvoju upala ili ponovnog aktiviranja bolesti, tzv. egzacerbacije. Kod emfizema, vazdušni prostori na kraju bronhiola (malih disajnih puteva) pucaju i spajaju se u veće koji slabo funkcionišu. Protok vazduha je onemogućen i deo pluća se skvrčava (kolabira).

Ko oboljeva od osptrukcije pluća

Glavni uzrok KOPB-a je pušenje. U stvari, približno 90% bolesnika je pušilo. Prestanak pušenja može usporiti slabljenje plućne funkcije. Neki lekari takođe veruju da nelečena ili neodgovarajuće lečena astma može dovesti do nepovratnog oštećenja pluća. Ti bolesnici mogu imati simptome slične KOPB-u.

Ostali rizični faktori uključuju:

• Nasleđe
• Pasivno pušenje
• Izloženost zagađenom vazduhu na poslu i u okruženju
• Dečje respiratorne infekcije

Simptomi osptrukcije pluća

Bolesnici koji su pušili kutiju cigareta dnevno mogu razviti kašalj i iskašljavati. Otežano disanje zapaža se tek pri naporu. Iskašljavanje je u početku gotovo neprimetno jer se javlja samo izjutra. Iskašljaj je sluzav, ali postaje gnojan tokom pogoršanja. Osnovni simptom KOPB-a je dispneja otežano disanje koja se pojačava kod pogoršanja bolesti, tzv. egzacerbacije. Ono je propraćeno kašljem ili krkljanjem i ponekad temperaturom. Kako bolest napreduje, razdoblja između pogoršanja postaju kraća. Simptomi emfizema obično se javljaju prije 50. godine života, a puno ranije u bolesnika s cističnom fibrozom. Oboljeli stalno otežano dišu, slabo kašlju i gotovo ništa ne iskašljavaju. U kasnijim fazama KOPB-a mogu se videti teško oblici otežanog disanja, kašljanje i iskašljavanje velike količine sluzi, krkljanje, stalne infekcije, natečeni zglobovi... Koža poprima plavkastu boju. U uznapredovaloj fazi, bolesnicima je potrebna stalna nega i dodatni kiseonik kako bi mogli disati.

Koje analize može napraviti lekar

Ako spadate u rizičnu grupu ili se brinete za nekog ko je u toj grupi, važno je da ste upoznati sa simptomima KOPB-a i načinima lečenja. Lekar će pregledati funkcije pluća kako bi vidio imate li KOPB. U ranom stadijumu bolesti ne mora biti značajnih promena, osim nalaza piskanja prilikom preslušavanja pluća. Kako začepljenost disajnih puteva napreduje tako i "prenapuhanost " pluća postaje očita. Povećava se poprečni promjer prsnog koša jer bolesnik sve teže dolazi do daha. Bolesnik u zadnjem stadijumu KOPB-a često izgleda dramatično. Bolesnik je nagnut prema naprijed i oslanja se na ruke. Koristi mišiće vrata i ramena pri udisaju, a izdiše kroz stisnute usne. Grudni koš izgleda prenduvan. Bolesnik može imati plavkastu kožu. Tokom akutnog pogoršanja KOPB-a često se rade sledeće analize: merenje rutinskih laboratorijskih vriednosti, fizikalni pregled, elektrokardiografija (EKG), procena srčane funkcije, uzimanja uzoraka gasova iz arterijske krvi, rendgenski snimak grudnog koša i spirometrija (merenje protoka vazduha).

Lečenje opsturkcije pluća

Što ranije lekar otkrije KOPB, lečenje je lakše. Razgovarajte sa svojim lekarem ako mislite da pripadate rizičnoj grupi. Najbolji način kontrole simptoma je započeti lečenje KOPB-a. Prvi korak u brizi o nekome ko je oboleo od KOPB-a je naučiti sve što se može o toj bolesti. Ključno je da članovi poridice i ostali budu upoznati sa simptomima, lečenjem i svakodnevnom kontrolom bolesti. Što više znate, više ćete moći pomoći.

Poboljšanje stila života

Naučite kako se pravilno hraniti i vežbati te tehnike koje će pomoći osobi o kojoj brinete da se oseća zdravije i ugodnije.

Saveti koji mogu spasiti život

Morate znati kada je pravo vreme da zatražite lekarsku pomoć. Imajte pripremljen plan za slučaj nužde. Nažalost, trenutno ne postoji lijek za KOPB. Međutim postoji niz načina lečenja kojima se mogu ublažiti simptomi. Strogo se pridržavajte lekarskih uputa kako bi smanjili simptome bolesti i izbegli bolničko lečenje.

Promene stila života

Kad je postavljena dijagnoza, morate napraviti sve što možete kako bi prestali pušiti. To može biti teško, ali će to značiti poboljšanje stanja i nakon postavljanja dijagnoze.

Ostale promene u načinu života 

Vrtlarstvo, igranje s djecom, čak i penjanje stepenicama jednostavne su stvari koje mogu postati komplikovane ako imate KOPB. Redovnim vežbanjem možete ojačati i popraviti raspoloženje. Postoje posebne vježbe za disanje koje mogu poboljšati rad pluća. Zajedno s lekarom možete sastaviti jednostavan i praktičan program vežbi u skladu sa sposobnostima. Osobe s KOPB-om su osetljivije na sve respiratorne infekcije i zato je vrlo važno da se zaštite. Često i temeljno pranje ruku je lagan način da se izbegne infekcija. Takođe treba izbegavati bliske susrete s ljudima koji su prehlađeni ili imaju grip. Svake se godine u jesen treba primiti vakcniu protiv gripa. Takođe razgovarajte s lekarom o vakcini protiv upale pluća. To je pneumokokna vakcina koja se preporučuje svakih pet godina.

Lekovi 

Nažalost, specifična terapija je jako ograničena. Simptomatska terapija uključuje inhaliranje lekova koji proširuju disajne puteve (bronhodilatatore). To su antikolinergici i beta 2 agonisti (npr. salbutamol). Kortikosteroidi donose poboljšanje u manje od 20% stabilnih bolesnika. Antibiotici se koriste za infektivna pogoršanja KOPB-a. Terapija kiseonikom se provodi u kontroli teške hronične opstrukcije pluća.

Prognoza

Ovo je stanje povezano s kroničnom (dugotrajnom) bolešću. Kvaliteta sna je pogoršana (nakuplja se sekret i otežana je ventilacija). Stanje može biti toliko teško da oštećuje ili ugrožava rad vitalnih organa (srca i pluća).

Komplikacije opstrukcije pluća

Akutno respiratorni zastoj zbog infekcije u donjim disajnim putevima, hirurških zahvata ili nekih lekova. Disanje je otežano, a duševno stanje bolesnika se kreće od napetog, zabrinutog do pospanog. Bolesnik može izgubiti svest. Plućno srce (povećanje srca i srčano zatajenje, edemi).

Prevencija

Dobro je što se KOPB može potpuno sprečiti, a kad se rano ustanovi, simptomi se skoro uvek mogu ublažiti i kontrolirati. Prestanak pušenja može smanjiti rizik i simptome KOPB-a.